U svakom slučaju, bolje je bilo ne roditi se, Jer, koliko god da je zanimljiv u svakom trenu, Život napokon stvara bol, gađenje, posekotine, oderotine, lomljavu, Izaziva želju da se vrišti, skače, leži nepomično na tlu, da se izađe Napolje iz svih kuća, izvan svih logika i svih balkona, I divljački krene ka smrti, između drveća i zaborava, Između sunovrata, i opasnosti, i odsustva sutrašnjice, I sve bi to moralo biti nešto drugo više nalik na ono što ja mislim, Na ono što mislim il osećam, što čak i ne znam šta je, o živote. Prekrstim ruke na stolu, naslonim glavu na ruke, Treba želeti plakati, al ne umem da iznudim suze... Ma koliko se upinjao da se silno ražalim nad sobom, ne plačem, Duša mi je napukla ispod povijenog kažiprsta koji je dotiče... Šta će sa mnom biti? Šta će sa mnom biti?

Comments

Popular posts from this blog

Korejsko pismo

Triptamini

Legure